Ulazim u kuću posle napornog dana, mislim više ulećem nego što ulazim jer nenormalna potreba za toaletom čini svoje. Baba me zaustavlja ispred kupatila NARAVNO nešto da mi kaže što NARAVNO ne može da sačeka i kreće...
- Mia moram nešto da ti kažem... JU, MIA MIA JOJ pogledaj se u ogledalo molim te!
Okreće me ka ogledalu u hodniku, i staje pored mene...
- Pogledaj kako izgledaš. Pogledaj svoje lepe plave oči. Pa ne sijaju se, zašto?
- Bako mani me ne mogu stvarno sad da se bavim sjajem u očima, moram prvo da piškim, posle ćemo.
- Ne odmah ćemo.
- Jel mogu samo da piškim ženo?
- Ajde, čekam te u kuhinji.
- E, evo me. Što mi se ne sijaju oči, ne sijaju mi se jer mi je slomljeno srce, eto bako, i pusti me sad.
- Dobro Mia pustiću te, ali moram nešto da ti kažem. Pre svega jel te skoro neko podsetio koliko si divna?
- Jesu prijatelji...
- E kurac je to, sama moraš, ma kroz šta da prolaziš, moraš to sama sebe da podsećaš svaki dan i da veruješ u to. Ej muke su ti ljubavne najteže, ja to vrlo dobro znam. Teško je jednoj ženi, kakve smo ti i ja, samoj sa sobom, a ne još kad je sa nekim, da se u to svim srcem, i onda ispadaš na kraju budala. Jesam u pravu?
- Jeste, baš je tako kako kažeš.
- Joj mala moja, slomljeno srce mora da se zakrpi. I požuri polako da ga zakrpiš što pre. Slomljeno srce je kao sako koji dugo imaš, i voliš da ga nosiš, a onda ti pukne šav, pa kad ga zakrpiš možeš i dalje da ga nosiš, ali se vidi da je tu bila rupa nekad. Ali nosiš ga i dalje, jel, nosiš ga i kombinuješ sa nekim drugim pantalonama, košuljama, staviš broš da prekriješ grešku na njemu, ali ti znaš da je tu rupa. E tako ti je i sa srcem. Da ti kažem odmah, da rana će zauvek ostati u tebi, ali ti moraš dalje. Moraš da budeš svesna svih lepota koje se kriju u tebi, a one se vide u sjaju tvojih očiju, i to ljudi vide. A neko će od tih ljudi doneti taj broš, ili iglu i konac da sakrije tu rupu od tebe, i od drugih. Nadaj se, uvek se nadaj, da će sve biti u redu, da ćeš biti u redu, da će ti se sreća smejati uskoro širokim osmehom. Ti si krhka duša, krhkoj duši trebaju čvrsta leđa da je nose, i veliko srce nečije koje će sve tvoje lepote i mane razumeti.
Pij kad ti se pije, jedi kad ti se jede, plači kada ti se plače, pevaj kada ti se peva, smej se histerično kada ti se histerično smeje, jer moraš da dozvoliš sebi i najveću tugu ako treba, da prebrodiš ovu oluju koja je ispred tebe.
Jesi gladna?
- Mia moram nešto da ti kažem... JU, MIA MIA JOJ pogledaj se u ogledalo molim te!
Okreće me ka ogledalu u hodniku, i staje pored mene...
- Pogledaj kako izgledaš. Pogledaj svoje lepe plave oči. Pa ne sijaju se, zašto?
- Bako mani me ne mogu stvarno sad da se bavim sjajem u očima, moram prvo da piškim, posle ćemo.
- Ne odmah ćemo.
- Jel mogu samo da piškim ženo?
- Ajde, čekam te u kuhinji.
- E, evo me. Što mi se ne sijaju oči, ne sijaju mi se jer mi je slomljeno srce, eto bako, i pusti me sad.
- Dobro Mia pustiću te, ali moram nešto da ti kažem. Pre svega jel te skoro neko podsetio koliko si divna?
- Jesu prijatelji...
- E kurac je to, sama moraš, ma kroz šta da prolaziš, moraš to sama sebe da podsećaš svaki dan i da veruješ u to. Ej muke su ti ljubavne najteže, ja to vrlo dobro znam. Teško je jednoj ženi, kakve smo ti i ja, samoj sa sobom, a ne još kad je sa nekim, da se u to svim srcem, i onda ispadaš na kraju budala. Jesam u pravu?
- Jeste, baš je tako kako kažeš.
- Joj mala moja, slomljeno srce mora da se zakrpi. I požuri polako da ga zakrpiš što pre. Slomljeno srce je kao sako koji dugo imaš, i voliš da ga nosiš, a onda ti pukne šav, pa kad ga zakrpiš možeš i dalje da ga nosiš, ali se vidi da je tu bila rupa nekad. Ali nosiš ga i dalje, jel, nosiš ga i kombinuješ sa nekim drugim pantalonama, košuljama, staviš broš da prekriješ grešku na njemu, ali ti znaš da je tu rupa. E tako ti je i sa srcem. Da ti kažem odmah, da rana će zauvek ostati u tebi, ali ti moraš dalje. Moraš da budeš svesna svih lepota koje se kriju u tebi, a one se vide u sjaju tvojih očiju, i to ljudi vide. A neko će od tih ljudi doneti taj broš, ili iglu i konac da sakrije tu rupu od tebe, i od drugih. Nadaj se, uvek se nadaj, da će sve biti u redu, da ćeš biti u redu, da će ti se sreća smejati uskoro širokim osmehom. Ti si krhka duša, krhkoj duši trebaju čvrsta leđa da je nose, i veliko srce nečije koje će sve tvoje lepote i mane razumeti.
Pij kad ti se pije, jedi kad ti se jede, plači kada ti se plače, pevaj kada ti se peva, smej se histerično kada ti se histerično smeje, jer moraš da dozvoliš sebi i najveću tugu ako treba, da prebrodiš ovu oluju koja je ispred tebe.
Jesi gladna?
