четвртак, 20. јун 2013.

Draga moja bako

Dugujem ti toliko objašnjenja.

Bila si tu kada sam ostala sama, bila si tu i pružila mi dom, bila si tu kada sam ti na krilu plakala, bila si tu kada sam se smejala lusteru koji visi, bila si tu kada sam donela mrtvog goluba i tražila ti da ga oživiš, bila si tu kada sam padala sa stepenica i prvi i drugi i treći i stoti put, bila si tu kada sam pala sa terase, a deka me uhvatio, palila si sveću svakog 4. maja, bila si tu kada se ceo svet rušio, bila si tu kada sam naučila da vozim bajs, bila si tu kada sam padala sa rolera i dizala me iako si znala da nije to baš za mene, bila si tu da izmeriš svaku temperaturu, bila si tu da mi zasladiš svaki gorak lek, bila si tu kada sam pokušala da napravim kućicu na drvetu, bila si tu kada sam tražila lepu brenu kasetu i barbiku, bila si tu kada sam umakala nos u eurokrem, bila si tu kada sam svako jutro dočekala na stolu domaći hleb i onaj tvoj ajvar koji toliko volim, bila si tu kada sam odlazila daleko, bila si tu kada sam se vraćala, bila si tu kada sam ostajala, bila si tu kada sam volela, bila si tu kada su letele stvari i grube reči, bila si tu kada sam plakala neutešno, bila si tu kada god sam živela.

I nikada ništa nisi pitala.

Hvala ti.

понедељак, 03. јун 2013.

Jesen u mom junu

Moje omiljeno godišnje doba je godišnje doba koje se samo pojavi nepozvano bez razloga bez konsultovanja kalendara i tako traje i traje... Pa dok ne pocrkamo svi. 
Priroda je zelena sve cveta a napolju je tmurno i pada kiša desetak stepeni. Prosto kad pogledaš kroz prozor nervni slom krene da te piči. Kroz nervni slom prolaze i ptice koje bezuspešno pokušavaju da krešte kao Mira Škorić posle tri kutije cigara. Sve je super svi spavaju sve ljude boli glava svi se razvlače kao creva po ulicama a najhrabriji i najuporniji pokušavaju da se kreću po gradu jer jebiga moraju.
Babe divno umiru. Teatralnije nego ikada. Sve su već onako baš baš na samrti jer ovo vreme božemesačuvajnemogujaovo. Ne mogu ni ja baba. 
Moda me prosto oduševljava ovih dana. Studenti koji su uredno prvog maja spakovali svoje kapute cipele čizme i odneli kućama  sada trčkaraju u platnenim patikama i bermudama za autobusima jer je majka poslala sve to nazad plus čajeve vitamine voće i malo belog luka. Ovi odavde ne mogu psihički da obuku debelu jaknu ali moraju pa izgledaju kao da ih je neko tukao danima u podrumu.
Jagode koje prodaju u gepeku i pored maxija rodića na sivim trotoarima izgledaju kao da se neki patuljak sreće posrao po nama da nam zagorča život što ne možemo da uživamo u hladnim jagodama na toploj terasi uz ledenu kafu i ventilator.
Jako mi je žao gazdi na Štrandu. U što će ti ljudi da završe u kafanama pijani jer ode im sezona svaki dan gube pare a već su dosta uložili. Nema ni razuzdanih maturanata da nagrnu i popiju po pivo sa limunom i malo vinjaka. Jebiga.
Odoh da spavam i plačem.

уторак, 14. мај 2013.

Šta da obučem kada dođe televizija

- Znaš Mia, nešto sam razmišljala, puna je crna hronika, stalno se nešto dešava neka ubistva, pljačke, kriminal se stalno dešava. Da, da... Šta ako se nešto desi u našem kraju, i dođe televizija i ja nemem šta da obučem???


Hoćeš piškiš, nećeš piškiš

Baba i ja kad smo bile male

Ušuška mene baka, legne i ona da spava, pogasi se sve, tv, svetlo...

Ja: Bako upali svetlo u kupatilu bojim se.
Baba: Ne boj se baka je tu.
Ja: Upali svetlo bako bojim se.
Baba: Dobro, ajde.
Baba legne opet u krevet.
Ja: Bako skroz otvori vrata od kupatila nemoj tako malo izgleda kao neki duh da je ispred kupatila.
Baba: Mia, spavaj, neće se ništa desiti.
Ja: Otvori!!! Bojim se, evo ga duh!!!
Baba: Dobro evo!
Baba opet legne.
Ja: Bako žedna sam.
Baba: Ustani da piješ vode sama.
Ja: Bakooo ti mene ništa ne slušaš, ispred kupatila je duh, moraš sa mnom.
Baba: Joj Mia, pusti me da spavam.
Ja: Bako jako sam žedna hajde sa mnom.
Baba: Dobro doneću ti ja!
Ja: Hvala bako. (popijem vodu) Još.
Baba: Evo...
Ja: Hvala bako.
Baba: Ništa, hajde sad spavaj.
Baba legne.
Ja: Baba?
Baba: Šta je sad?
Ja: Piški mi se.
Baba: Mia znaš šta ja ću da legnem u kupatilo pa ti dođi kad ti nešto zatreba ja sam tamo!!!
Baba krene ka kupatilu sa jastukom.
Ja: Bako možeš i kod mene da legneš.
Baba: A to si htela??? Pa što odmah nisi rekla.
Ja: Hehe. Laku noć bako.
Baba: Laku noć dušo.
Ja: Bako češkaj me.

понедељак, 28. јануар 2013.

I miss you, baba

Kako bi recimo izgledao jedan moj povratak sa posla da još uvek živim sa babom.
ZAMISLIĆEMO
evo
ZAMIŠLJAM

-Jao Mia kako si se sva ofucala pogledaj se.
-Mani me baba, daj mi da jedem, i stavi kafu.
-E nećeš mi ovde pušiti da znaš.
-Ja ne pušim.
-Ti misliš da sam ja luda, pa da ona misli da sam ja luda. Ajde idi peri ruke da te sada ne zadavim ovom žicom za ribanje.

ja jedem, ćutim, baba naravno ima svašta da kaže...

-Znaš šta mi se desilo (OVO MI JE STVARNO PRIČALA) onaj komšija od gore svaki dan mi zvoni na vrata. Svaki dan. Ja njemu naravno nikada neću odgovoriti, ali meni nije jasno šta on oće od mene. Jedan dan me je gledao dok sam izlazila iz stana onako pohotno. Videlo se da nešto oće. A ja ne smem da ga pitam sramota me je.

-Baba ne muva te sigurno.

-Kakve muve crne Mia zima je. Nego slušaj pošto ti više ne živiš ovde ajde da se dereš sad malo kao deri se BABA DONESI MI VODE tako nešto.
Evo ja ću stati u kuhinju ti idi u svoju sobu i deri se.

-Baba donesi mi palačinkeeee!!!

-Ma nema palačinki musaku sam kuvala!!

-Baba donesi mi vodeeee!!!

-Ma idi sama uzmi lenčugo! (ulazi u sobu) jesam li ti ja sluškinja ovde idi sama uzmi, i kakve sad palačinke? Odakle mi? Hoćeš da ti napravim?

-Ma alo jesi rekla da se derem?

- Pa da ali malo realnije, da sam pekla palačinke osetilo bi se, ovako lepo oseti se musaska i gotovo. Biće sumnjivo.

-Okej
Baba donesi mi musakuuuu!!!

-Pa jesam ti već sipala kravo, šta je sa tobom?

-Jel ti mene baba zajebavaš?

-Ma ko ovde viče već pola sata daj palačinke daj ovo daj ono?
E, dobro je bilo, ajd sad se vrati da jedeš. Jesi još gladna?