Šta da obučem kada dođe televizija

- Znaš Mia, nešto sam razmišljala, puna je crna hronika, stalno se nešto dešava neka ubistva, pljačke, kriminal se stalno dešava. Da, da... Šta ako se nešto desi u našem kraju, i dođe televizija i ja nemem šta da obučem???

Hoćeš piškiš, nećeš piškiš

Baba i ja kad smo bile male

Ušuška mene baka, legne i ona da spava, pogasi se sve, tv, svetlo...

Ja: Bako upali svetlo u kupatilu bojim se.
Baba: Ne boj se baka je tu.
Ja: Upali svetlo bako bojim se.
Baba: Dobro, ajde.
Baba legne opet u krevet.
Ja: Bako skroz otvori vrata od kupatila nemoj tako malo izgleda kao neki duh da je ispred kupatila.
Baba: Mia, spavaj, neće se ništa desiti.
Ja: Otvori!!! Bojim se, evo ga duh!!!
Baba: Dobro evo!
Baba opet legne.
Ja: Bako žedna sam.
Baba: Ustani da piješ vode sama.
Ja: Bakooo ti mene ništa ne slušaš, ispred kupatila je duh, moraš sa mnom.
Baba: Joj Mia, pusti me da spavam.
Ja: Bako jako sam žedna hajde sa mnom.
Baba: Dobro doneću ti ja!
Ja: Hvala bako. (popijem vodu) Još.
Baba: Evo...
Ja: Hvala bako.
Baba: Ništa, hajde sad spavaj.
Baba legne.
Ja: Baba?
Baba: Šta je sad?
Ja: Piški mi se.
Baba: Mia znaš šta ja ću da legnem u kupatilo pa ti dođi kad ti nešto zatreba ja sam tamo!!!
Baba krene ka kupatilu sa jastukom.
Ja: Bako možeš i kod mene da legneš.
Baba: A to si htela??? Pa što odmah nisi rekla.
Ja: Hehe. Laku noć bako.
Baba: Laku noć dušo.
Ja: Bako češkaj me.