Ona ima INTURICIJU

Sedim, pijem kafu, baba uleće sa kesama, prilazi frižideru, uzima rakiju, popije malo, vraća flašu, seda pored mene. Ja ne reagujem. Baba naravno besna što ja nisam već skočila da je pitam šta je bilo, pa diše glasno.
- Dobro Zorice šta je?, - Ništa!, - Hajde reci, uskoro krećem, nećeš imati vremena., - Ja sam u šoku!, - Dobro šta još ima novo Zorice nemoj me smarati istim frustracijama, majke ti., - Nisu to frustracije, ne, ne. Te stvari su oko nas, ti ljudi su oko nas. Imamo vešticu u komšiluku! Sve mi je sad jasno. Neko cveće sam presađivala, nije uspelo uvenulo je, pa meni se to nikada nije desilo EJ! To nam je ona uvračala. Sećaš se kad sam prala one tvoje pantalone pa su se pokidale, ona opet ona. Pa što nam je luda Nata bila na kafi, - Nataša Bekvalac?, - Ju da nam je ona bila ja bih odmah krenula da se selim, nego ona luda Nata iz komšiluka, došla na kafu, a nikad nije, to sve ta veštica. Znaš kako me gleda? Znaš kako me gleda? Ma onako onaj pogled, crrrrna kosa ona gadna, štrokava, čuva pacove u kosi dam glavu. Joj šta će nam se još desiti, kakav maler?, - Ti si poludela, ja neću više piti kafu ovde kod tebe, pa jesi li ti normalna?, - Mia ne razumeš ja imam inturiciju, ja osetim sve, aha, aha, ja ZNAM stvari., - Plašiš me Zorice sad, majke mi. Aj zovi nekog da mu to ispričaš, ja ne mogu., - A šta ti možeš mala, samo sereš ne mogu ne mogu, sve nešto ne možeš., - Pa ne mogu da slušam više kako oko nas ŽIVE VEŠTICE JEL ČUJEŠ TI SEBE?, - Sebe, ma šta sebe da čujem, i tebe jedva čujem, e jesi gladna?

Pe eM eS

Ulazim u kuću nervozna, umorna, pokisla, gunđam od kad sam počela da se približavam zgradi. Bacam stvari u sobu, i odlazim u kupatilo, zadržavam se na ogledalu 10 minuta, gledam se, plače mi se. Baba ulazi u kupatilo, seda na wc šolju i kreće: Znam da ne mogu da te oraspoložim ti, ženo u PMS-u, ali da ti kažem, jednoga dana nećeš više imati PMS i nedostajaće ti. Znaš li ti da ja nemam nikakve emocije. Mene ništa ne može da rasplače, ne može ništa da me iznervira, dobro, može da me usreći. Dakle jedino što ja mogu da osećam su ravnodušnost i sreća, i ljubav prema tebi, naravno. A znaš li koliko bih volela da recimo sada počnem da se nerviram zato što se nisam dobro ofarbala, što me boli koleno od kad sam ustala zbog ove kiše, što nemam para da kupim aparat za kokanje kokica, što mi je zagoreo ručak, što mi je jedna sisa veća od druge... Ja mogu samo da ti pričam o tome šta mislim, i možda bih ti delovala iznervirano zbog toga, ali zapravo sam ravnodušna. Nemam šta da izgubim, a volela bih da mislim da imam svašta da izgubim, kako mi fali taj osećaj da ću izgubiti nešto, da će nešto proći, fali mi da sam nestrpljiva, da nešto ne mogu da dočekam. Moraš Mia da uživaš u tome.
Staje iza mene, stavlja mi ruke na ramena i nastavlja: Lepa si, pogledaj koliko si lepa. Mlada i lepa. Mia to je sve što ti treba. Sve ostalo u životu je sranje osim pišanja. A vidi i te tvoje oči, pune su vode i kad ne plačeš, pa ej, neko bi ubio za takav pogled. Diši duboko samo, i pokušaj da uživaš u svakom osećanju u sebi, i u lepim osećanjima i u ružnim, jer ti osećaš dušo moja, i to je divno. Znam da si gladna, napravila sam ti krofne.
Smejem se, i klimam glavom.

Ćao Eržika Marš Zvaću te

Jao Eržika zovem te da ti čestitam na novom predsedniku, mislim ne znam ni ja zašto, niti se ko raduje, niti je ko tužan, ravnodušnost nas je sve pojela, pa smo mi onda pojeli ovu Srbiju, i tako to je neki lanac ishrane valjda. Ćuti Erži, samo nek smo ti i ja žive i zdrave, hajde dođi jedan dan da probaš orahovaču, ako ova alkoholičarka nije sve popila, čekaj da vidim, vidi nije, jel vidiš, a da ne možeš da vidiš, jel imaš ti kompjuter, Mia ima nešto možemo da se gledamo, ona se gleda stalno i priča sa nekim, ali ne mogu da shvatim sa kim, mislim taj neko je ispred svog kompjutera a ona ispred svog, ti si u Kaću a vidiš mene u Novom Sadu. Znaš kako je to zgodno. E kad se setim kad sam plakala Marinku da mi kupi tranzistor, a sad možeš preko kompjutera i decu da praviš. Znači nemaš kompjuter Erži moja. Nema veze. Možemo i ovako da pričamo. Hajde dođi jedan dan da spavaš kod mene, gledaćemo Sulejmana i kartaćemo se, a kažem ti ima i te rakije, možemo malo i mi da se opustimo, šta. Ajde molim te, kao da je to zabranjeno. Pa svi piju, i deca i matori i mladi i svi. Nekad tako kad idem ulicom i ne vidim bar jednu osobu koja se tetura iznenadim se. Ja da sam samo malo mlađa, ih pa svaki dan bih pila. Nego, ti ne bi? U bre ti si Erži baba neka zajebana. Ma marš ti, znaš, i nemoj da dođeš, u kuću da mi ne ulaziš. Znaš. Ajde čujemo se sutra, gori mi ručak. Ajde, ljubim te. MIA JESI GLADNAAA?

Jutro

Jedno sasvim obično jutro u našem malom slatkom stanu, baba i ja pijemo kafu, gledamo jutarnji program, ona mnogo voli jutarnji program zato što sazna stanje na putevima, jer će voziti, sazna vremensku prognozu, jer će izaći više puta iz kuće, čuje savete lekara za ovaj dan, čuje šta se dešava u gradu, pošto će izlaziti, sazna neki novi recept, jer ih nema SVE koji postoje ikada na svetu. I tako, gomila informacija je potrebna jednoj mojoj babi da započne naporan dan, još jedan zapravo samo u nizu jer svaki je naporan.
Kada se jutarnji program završi, obično mi održi neko predavanje o životu, ko smo mi, gde idemo i odakle dolazimo, kako je u njeno vreme bilo divno živeti, kao da namerno želi da mi nabija na nos, kao dete, ti nisi živela u tim lepim vremenima nja nja njanjanjaaa, PROPUSTILA si to sve, kako smo išli gde smo hteli kad smo hteli, i nikoga nismo pitali za dozvolu.
Nakon toga obavezna poseta pijaci, koja se završi tako što je nesrećna i nezadovoljna i svi su glupi, zapravo moja baba je u nekom večitom PMS-u koji nikako da prođe, a i razumem je, malo sam i ja tako raspoložena.
Zapravo suština našeg odnosa je to što se RAZUMEMO, i naravno gomila kolača, krofni, palačinaka, mekika, krofni i tako, hrana spaja ljude. Pogotovo jednu baku i jednu unuku. Mnogo voli kada joj kažem da sam gladna, a ja sam uvek gladna, tako da sam ja jedna unuka za poželeti. Možete me iznajmiti kada ne možete više da jedete kod vaših baba, rado ću se odazvati. IZNAJMITE UNUKU, treba biznis da pokrenem. Uopšte jako sam popularna među babama, tako da ću im se sigirno svideti, a vama pomoći ako više ne možete da jedete. Gladna sam.

Nerviranje do radnje

Vratila sam se iz radnje, i znaš šta sam videla? Dva mala dečaka, u onim patikama na debeli đon i sa kilo zlata oko vrata. Mia, ja sam mislila da je to vreme prošlo, ali sam se grdno prevarila. Zašto deci daju da tako izgledaju, meni to ne da nije jasno, nego ja bih te roditelje za uši pa kod nekog psihijatra. Ja sam o svom detetu vodila računa, da bude uredna, da bude pristojna u društvu.
 A gola leđa! Pa šta je tu seksi, molim te? Ne razumem, šta si pokazala, bubreg, pa će te kao hteti svi muškarci. Mani me, te što idu golih stomaka i leđa namerno, to su lude žene, od njih treba bežati. Još kad sine onaj dijamant iz pupka, zaslepi te, pa povraća mi se.
I ta šminka danas, ko je vama rekao da morate da se šminkate tako kao prostitutke, lepite te trepavice, mažete malter na lice i karmine neke kurvanjske, pa sve to može lepo da izgleda, ako ne znaš, pitaj, nemoj sama od sebe praviti čudovište. DA, DA mala čudovišta su te našminkane gole devojčice, to žensko nije. Pa više ženskosti u sebi ima bandera nego ta mala. Još kad vidim da ima momka, dođe mi da uzmem marker i zaokružim na njoj šta sve ne valja, mada se uvek pitam možda je slep taj dečko. Treba izgledati kao žena Mia, to ti stalno ponavljam. I ti kad te vidim sa onim maramama, uh kroz prozor bih te izbacila iz kuće. Patike su posebna priča, i to pocepane, pa imaš li ti Mia neke čitave patike? Sve su ti dronjave, kao ona Rijana, majko mila da vam ta higijenski neispravna osoba diktira modu da idete tako pocepane, ne razumem. Iznerviram se samo kada krenem u radnju, neću više iz kuće izlaziti, ti ćeš ići u radnju od sada. Jesi gladna?

Bile smo na pijaci

Morale smo da poranimo, mislim da je još uvek bio mrak kada smo krenule, da ne bude gužve, jer pored promaje, babin najveći neprijatelj je gužva. Zato izbegava redove, okupljanja, sastanke kućnog saveta, odlazak po prvi burek u Žeki, pijace posle 9 sati. Tako da smo mi u 7 već stigle da kupimo sve, baba se posvađa sa svakom ženom koja prodaje na pijaci, ali idem redom.
Stigle smo na pijacu i ona je istog momenta primetila komšinicu koja je to jutro došla kući u 3, a nije je muž doveo, ali ona ima troje dece i zamisli. Spisak za kupovinu je bio dugačak, pa smo kenule da kupujemo svaku vrstu povrća, pola toga ne znam ni šta je, ni kako se zove, ali eto nama to TREBA. Svađala se sa svim ženama oko toga da li je prskano da li je sveže da li je uvozno ili naše DA LI ĆE SE ODRONJAVITI AKO SKUVA i tako je svaka žena morala da popuni babinu mini anketu. Naravno niko nije toliko strpljiv bio da joj odgovori na sva pitanja, pa je svađa izbila na svakoj tezgi . Zaključila sam da one tako stalno, kao da izvode neku plesnu tačku, svaki vikend se svađaju i uživaju u tome. Kao da svu negativnu energiju izbace i prodavačice iz sebe a i moja baba.
Nezaobilazna tezga sa pamučnim gaćama, i naravno da je kupila 10 komada. I zapravo sve se kupuje po 10 komada, 10 kesica praška za pecivo, 10 kutija sa šibicama, 10 sijalica, 10 metara gume, 10 vezica mladog luka. Srele smo i jednu od njenih drugarica sa kojom je ugovorila robnu razmenu, ona njoj džem ova njoj sok od paradajza. Ugovorile su i dejt da idu u novu kinesku radnju koja se otvorila KOD KOKRE, večita misterija mi je oduvek bilo to Nađemo se kod Kokre. Kao da je to neka tajna lokacija.
Kupile smo i 10 milka čokolada, švercovanih naravno, baba mnogo voli Rumune i švercere, posebno ako je Rumun, pa još i švercer, baba se zaljubi. Dobila sam i dvolitarsku Nivea kupku, i gomilu nekih sunđera za pranje leđa koji će se verovatno ubuđaviti za par dana. Bez novog bodija nije mogla da prođe ni ova kupovina, tako da još par vikenda i otvaram svoj butik sa donjim vešom. Kad to sve prodam selim se na Kubu.
Vratile smo se kući punih cegera, pa mi je baba održala predavanje kako se drži torba na pijaci, da me ne pokradu, kako se u busu drži i kako će me zadaviti sa onim mojim kesurdačama koje nosim, to nisu torbe, prave dame nose ovo ono, zaspala sam u nekom momentu, poslednje što sam čula je Jesi gladna?

Rekli su o promaji

Zatvori vrata, hoćeš da me ubije promaja? Znaš li ti da je promaja moj najveći neprijatelj? Pa ja imam reumu, boli me kičma, na desnu nogu se teško oslanjam, a i danas me boli glava, i to je sve od promaje. Užas. Ja ne znam, vi mladi ste tako bahati, ne mislite na nas starije, jedna tako ko ti mala nije htela da mi ustane u busu, to sve razmaženo i bezobrazno. Ako ne ustaješ starijima u prevozu, nemoj mi se obraćati više. Nemoj ni da me gledaš. Jel ustaješ? Dobro, i majkama sa bebama, ali starije žene su STARIJE, njima prvo ustani. Jesi gladna?

Moj komentar: Desna ruka mi je polako postala mišićava od zatvaranja vrata, a još uvek nisam sigurna šta je promaja, a šta reuma. Kada mi baba objašnjava šta je reuma, svaki put kaže nešto drugo. Mladi su verovatno ponosni što stariji misle da su bahati, jer reč bahato je postala vrlo in. Ako ste primetili počela je o promaji, a završila na tome da li se ustaje u prevozu babama. I interesantno sve devojke su tako ko ja, ili tako ko moja sestra, kao da su to jedina godišta koja postoje. I sada već čuveno jesi gladna koje rešava sve životne probleme, i mislim da je to jedino pitanje na svetu koje je ujedno i odgovor na sve. Gladna sam.