четвртак, 17. мај 2012.

Jutro

Jedno sasvim obično jutro u našem malom slatkom stanu, baba i ja pijemo kafu, gledamo jutarnji program, ona mnogo voli jutarnji program zato što sazna stanje na putevima, jer će voziti, sazna vremensku prognozu, jer će izaći više puta iz kuće, čuje savete lekara za ovaj dan, čuje šta se dešava u gradu, pošto će izlaziti, sazna neki novi recept, jer ih nema SVE koji postoje ikada na svetu. I tako, gomila informacija je potrebna jednoj mojoj babi da započne naporan dan, još jedan zapravo samo u nizu jer svaki je naporan.
Kada se jutarnji program završi, obično mi održi neko predavanje o životu, ko smo mi, gde idemo i odakle dolazimo, kako je u njeno vreme bilo divno živeti, kao da namerno želi da mi nabija na nos, kao dete, ti nisi živela u tim lepim vremenima nja nja njanjanjaaa, PROPUSTILA si to sve, kako smo išli gde smo hteli kad smo hteli, i nikoga nismo pitali za dozvolu.
Nakon toga obavezna poseta pijaci, koja se završi tako što je nesrećna i nezadovoljna i svi su glupi, zapravo moja baba je u nekom večitom PMS-u koji nikako da prođe, a i razumem je, malo sam i ja tako raspoložena.
Zapravo suština našeg odnosa je to što se RAZUMEMO, i naravno gomila kolača, krofni, palačinaka, mekika, krofni i tako, hrana spaja ljude. Pogotovo jednu baku i jednu unuku. Mnogo voli kada joj kažem da sam gladna, a ja sam uvek gladna, tako da sam ja jedna unuka za poželeti. Možete me iznajmiti kada ne možete više da jedete kod vaših baba, rado ću se odazvati. IZNAJMITE UNUKU, treba biznis da pokrenem. Uopšte jako sam popularna među babama, tako da ću im se sigirno svideti, a vama pomoći ako više ne možete da jedete. Gladna sam.

Нема коментара:

Постави коментар