среда, 09. мај 2012.

Muvanje u čekaonici

Joj, joj, joj, daj mi čašu vode. Brzo. Joj. Znaš šta mi se desilo, nemaš pojma, ne znaš, jel znaš? Ja, ja... Ne mogu ni da govorim, sela sam da sačekam red kod lekara, bila je gužva, i neki deda, priđe i pita da li je slobodno da sedne pored mene, ja glupača kažem da, baš ja znam da je on manijak, nasela sam, kako sam glupa, i sedne on. Nekako seo je tako blizu da sam ga čula kako diše, a ti znaš da ja slabije čujem, e toliko je bio blizu, i ja se malo pomerila i on krene da me ISPITUJE! Pitao me je koju kuhinju volim, ja kažem svoju, najlepša mi je, još se ja budala raspričala kako imam divne zelene zavese na prozorima, i on kaže kako nije na to mislio nego šta volim da jedem, a ja kažem kako šta, pa sve volim da jedem, jao u kakvoj bedi sam ja živela, sve se mora poštovati što imaš na stolu, a on me nekako čudno gleda manijački kao da će da me zakolje i krene da se smeje, manijak, ja sam se živa prepala, neku ženu zamolila da sedne pored mene, a on opet sve nešto, Mia on je mene hteo da opljačka, znam ja, da se raspita kakva mi je kuhinja, pa posle soba, da zna raspored u stanu, da samo dođe i pokrade me, ali ja sam na vreme shvatila, nije baba tvoja za bacanje. Neće mene neki deda da pokrade, samo da ga vidim, imam ja štap onaj moj, pa prebila bih ga samo da mi dođe. Moram za svaki slučaj da promenim lekara, a i ovoj kod koje idem smrdi iz usta. Jesi gladna?

Нема коментара:

Постави коментар