уторак, 29. мај 2012.

Ona ima INTURICIJU

Sedim, pijem kafu, baba uleće sa kesama, prilazi frižideru, uzima rakiju, popije malo, vraća flašu, seda pored mene. Ja ne reagujem. Baba naravno besna što ja nisam već skočila da je pitam šta je bilo, pa diše glasno.
- Dobro Zorice šta je?, - Ništa!, - Hajde reci, uskoro krećem, nećeš imati vremena., - Ja sam u šoku!, - Dobro šta još ima novo Zorice nemoj me smarati istim frustracijama, majke ti., - Nisu to frustracije, ne, ne. Te stvari su oko nas, ti ljudi su oko nas. Imamo vešticu u komšiluku! Sve mi je sad jasno. Neko cveće sam presađivala, nije uspelo uvenulo je, pa meni se to nikada nije desilo EJ! To nam je ona uvračala. Sećaš se kad sam prala one tvoje pantalone pa su se pokidale, ona opet ona. Pa što nam je luda Nata bila na kafi, - Nataša Bekvalac?, - Ju da nam je ona bila ja bih odmah krenula da se selim, nego ona luda Nata iz komšiluka, došla na kafu, a nikad nije, to sve ta veštica. Znaš kako me gleda? Znaš kako me gleda? Ma onako onaj pogled, crrrrna kosa ona gadna, štrokava, čuva pacove u kosi dam glavu. Joj šta će nam se još desiti, kakav maler?, - Ti si poludela, ja neću više piti kafu ovde kod tebe, pa jesi li ti normalna?, - Mia ne razumeš ja imam inturiciju, ja osetim sve, aha, aha, ja ZNAM stvari., - Plašiš me Zorice sad, majke mi. Aj zovi nekog da mu to ispričaš, ja ne mogu., - A šta ti možeš mala, samo sereš ne mogu ne mogu, sve nešto ne možeš., - Pa ne mogu da slušam više kako oko nas ŽIVE VEŠTICE JEL ČUJEŠ TI SEBE?, - Sebe, ma šta sebe da čujem, i tebe jedva čujem, e jesi gladna?

Нема коментара:

Постави коментар